Preporuke civilnog društva za brži put BiH prema EU u sektoru Poljoprivrede i ruralnog razvoja

U skladu sa strategijom pridruživanja i ključnim dokumentima u procesu europskih integracija, Bosna Hercegovina mora da provede niz akcija koje će dovesti do ispunjavanja zacrtanih obaveza koje su preuzete na putu pridruživanja EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Zacrtane obaveze podrazumjevaju, između ostalog, implementaciju Zakona o poljoprivredi ruralnom razvoju, te osiguranje i razradu adekvatnih državnih strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja, te pravnih okvira za usklađenu provedbenu politiku u poljoprivredi, prehrani i ruralnom razvoju.

U okviru nastavka Inicijative Građana za Europu, traženi su prijedlozi i mišljenja širokog broja predstavnika OCD, od poduzetnika i privrednih komora, do akademskih predstavnika društva, kako bi se problem sporog napredovanja ka Europskoj Uniji u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja što bolje sagledao. Kroz ostvareni dijalog prepoznati su brojni nedostaci u samom procesu pridruživanja te na osnovu identifikovanih problema definisane su, izmenu ostalog, i sljedeće preporuke prema donosiocima odluka u ovom sektoru, ali i prema predstavnicima civilnog društva:

1. U potpunosti implementirati Zakon o poljoprivredi, prehrani i ruralnom razvoju BiH;

2. Formirati jedinstveno Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja BiH;

3. Uskladiti entitetska zakonodavstva i donijeti podzakonske akte posebno na polju kontrole poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda;

Takođe se zahtijeva usklađivanje podsticaja i sistema podrški u poljoprivredi BiH, te uključivanje predstavnika civilnog društva u procese kreiranja javnih politika u oblasti poljoprivrede i ruralnog razoja BiH.

Samim uvažavanjem navedenih preporuka od strane donosioca odluka na svim nivoima vlasti, BiH bi značajno napredovala na putu EU integracija, a ono što bi građani dobili ulaskom u EU moglo bi se ilustrovati kroz sljedeće prednosti:

1. Veću i raznovrsniju novčanu pomoć poljoprivredi i ruralnom razvoju uz njenutransparentniju raspodjelu, kao što je to slučaj danas u zemljama EU,

2. Lakši plasman i srenenije tržište poljoprivrednih proizvoda,

3. Bolje i dostupnije usluge od institucija vlasti zaduženih za hranu i poljoprivredu,

4. Veću mogućnost modernizacije i proširenja gazdinstva i humanije uslove rada,

Ispunjavanjem uslova za ulazak u EU, takođe se očekuje povećanje produktivnosti poljoprivrednih gazdinstava, te pogodniji ruralni prostor za život, sa boljom infrastrukturom i očuvanim ruralnim vrijednostima , uključujući tu prirodnu sredinu i tradicinalne vrijednosti, što će dati perspektivu za populaciju mladih ljudi u ruralnim sredinama.

Ispunjavanjem datih preporuka rad institucija bi bio transparentniji, građani bi dobili jasne instrukcije i informacije i shvatili svoje obaveze, a partnerstvo između vladinog i nevladinog sektora bi polučilo boljim planovima i rješenjima za BiH. Organizacije civilnog društva traže od donosilaca odluka razmatranje gore navedenih preporuka te njihovu posvećenost i javno opredjeljenje za realizaciju i dostizanje standarda Europske Unije.